Mirzana Grabus: ”Mrvica”

Nisam dugo pisala, još od fakulteta. Tih dana kada je sunce najljepše sijalo, a dani bili dugi, uvjek sam žurila negdje sa punim rukama knjiga, onako zamišljena.

U takvoj jednoj situaciji, dok sam bila u svom svijetu, poletila sam pod pogled lijepog, visokog momka. Da, da… Koliko su nam se mišljenja razilazila, toliko su se i privlačila. Dugo vremena smo šetali na kiši, razmišljali o budućnosti i planirali porodicu. Kada smo napokon prestali sanjariti, počeli smo život skupa.

Otišli smo u divan grad i počeli stvarat istinsku budućnost. I na svijet je došla jedna mala iskra sna, sreća našeg života – naša ćerka. To malo kocoperno biće… tako sitno, malo… Prozvaše je Mrvica.

Dani postaše puno ljepši. Srce joj je jako veliko za malu djevojčicu. To malo biće svaki dan daje nadu u bolje sutra. Ona je borba za dalje i istinska sreća mog života…