Lana Milić: ”Prijateljice”

Nikada neću zaboraviti kada sam prošle godine bila ozbiljno bolesna i ležala sam kući 10 dana, bez da sam smjela izaći napolje.

Bila sam jako usamljena i potištena jer je bilo vrijeme praznika i svi moji prijatelji su se taman vratili kući sa fakulteta. I umesto da i ja sa njima ispijam kafe i izlazim, ja sam to sve samo vidjela na slikama. Onda mi je jedan dan baš dosadilo više da gledam kako se oni provode i odlučila sam da ću ignorisati sve i njihove poruke i storije, počelo je baš da utiče na mene.

To veče, oko 8 čula sam neku muziku kako mi trešti pod prozorom, ali sam mislila da je komšija i samo sam se okrenula na drugu stranu u krevetu. Onda mi je ušla mama u sobu i rekla da izađem na balkon. I imala sam šta da vidim!

Sve moje drugarice su se skupile, pustile moju omiljenu pjesmu i sa nekim prskalicama i zezancijama me dočekale. Kad sam izašla na balkon, počele su da vrište i pjevaju i tako su me iznenadile. 

To veče smo ležale kod mene, gledale filmove i pričale. Jesam ja zaspala negdje na pola filma, ali one su ostale kod mene do ujutru. I svaki dan dok su bile tu su me posjećivale.  A i meni je onda lakše palo da ozdravim i brže se oporavim.

Velika ljubav za moju Vecu, Ive, Sani, Boku, Aki i Daki.  TO JE LJUBAV ZA ŽIVOTA!